Divno !!

Fokaću sam pravila ali ne sa oštrim brašnom i grizom, već sa mekim belim brašnom i posipala sa bosiljkom, rumarinom i origanom. Ne znam da li sam grešila. Probaću je i ovako. Nisam znala da je pica bjanka u stvari fokać. Kod nas je to pica koja umesto paradajz sosa ima pavlaku kao osnovu. E to je već nebo i zemlja. Jedna od želja mi je da Italiju proputujem. Tamo nisam bila iako sam slušala brojne priče. I to jedna gastro tura.
Zato i služe ovi blogovi, da razmenimo iskustva i naučimo nešto.Doduše, i da pravim original picu iz Rima na drvima moj suprig će opet tražiti njegovu jednu jedinu sa kulenom. Velika je to diskusija i ozbiljna oko prava na ime nacionalnih jela, a sigurno da se desi da u doradi neka jela imaju bolji ukus nego u originalu. Pa tako je kuhinja evoluirala, tako što su ljudi pravili razne varijante na istu temu shodno onome što su imali. Ma bitno je da se dobro klopa!
Volela bi ozbiljnu knjigu o istoriji kulinarstva da pročitam, ali je ovde nisam našla. Naš Voislav Kostić (Ko to tamo peva) je imao emisiju i tu se dosta dalo naučiti, ali nije ni to dovoljno.

Autor je uklonio komentar.

E ja baš volim ovakve lagane varijante!Sigurno ću je isprobati!

Iskreno, prvi put cujem za ovo jelo, a obozavam italijansku kuhinju, tako da ne sumnjam da je odlicno :)

Inace, kada sam bila u Italiji, morala sam da probam picu, lazanje, sladoled i njihov djus, to je vec nekako klasika, koju svi preporucuju da probas u Italiji :)

obožavam focacciu, no dugo je nisam radila. Tvoja je stvarno jako lijepo ispala!
kad se jednom probaju talijanska jela u Italiji nema povratka!! Italija te totalno razmazi i od svakog napravi gurmana :)

Jelena:
focaccia se radi na 1000 načina, zavisno u kojem dijelu Italije, baš kao i druga neka jela. Znam da svatko od nas vjeruje da je nešto baš ono pravo, originalno, ali i unutar iste kuhinje teško je reči "e, jedino je ovo autentično". Danas je sve "gastro fusion", pa je najvažnije da je dobro. Naravno, profesionalni kuhari imaju nazive jela koja su zaista samo to i ne mogu biti ništa drugo. Ali, mi nismo profesionalke.

Sjajno,volela bih da probam!

Jutros sam ostavila nešto duži komentar i onda obrisala, sada ispada kao da sm nešto nepovoljno rekla, pa moram isponova.
U ljetno vrijeme pravi je klasik bijela pizza, svježe smokve i tanko rezani pršut - preporučam, vrlo ugodna kombinacija, iako možda za naše navike neuobičajena.
Bijela pizza se ne mijesi ponovno nakon dizanja, već nauljenim rukama razvlači, mora biti tanka, ne smiju se razbijati mjehuri zraka koji se unutar tijesta naprave. Pečena upravo ima odliku hrskave korice i skoro prazne unutrašnjosti. Focaccia i pizza bianca romana koju spominješ nisu isto.

Moram dodati i ovo, nisam nikakav ekspert za pizze, ono što o njima znam naučio me svekar, nekadašnji pizzaiolo i kasniji "primo cuoco di secondi piatti"

Roman:
Svaki komentar, "dobar" ili ne, dobro je došao. Vjerujem da si u pravu, živiš tamo. S druge strane, recept potiče također od osobe koja je provela djetinjstvo u Rimu i jela ovakve focaccie ili.... Priznajem, ova moja morala bi biti malo niža. Što se dizanja tiče, drugi put se ništa ne bi trebalo dizati, ni pizza ni focaccia, a i jedna i druga trebaju se razvlačiti samo i jedino rukama. Zatim, u pizzu ne bi trebalo iči ni malo ulja, pa onda, temperatura za pečenje je daleko iznad 250C do kojih najčešće idu naše pećnice.... Varijacije. Kako bilo i kako god čovjek odluči da zove nešto, ovo odlično ide uz one lignje iz prethodnog posta.:))))

jaooo pedobro izgleda :D

Fantazija, volim, odlično izgleda!

Ovo je nesto sto rado spremam i volim u svim mogucim kombinacijama...bas mi se svidja kako izgleda, sad bih se odmah posluzila, najlepsa mi je ovako sama za grickanje... mada, ne bih odbila ni onaj rucak iz prethodnog posta!;)))

Ja volim focaccu,često je pravim.Do nedavno nisam ni znala sta je dok nisam videla na blogu Dve ribe,dva krompira.Tvoja fantastično izglrda sa krupnom morskom soli i maslinovim uljem koje joj verujem daje poseban ukus.

Super blog i super ova foccacia, obožavam ovu pogaču

Obožavam svaku vrstu kruha, a kada je još tako miriše od te količine maslinova ulja mogla bih se čisto udaviti u njoj (kada bi si to dopustila).
Za to što kažeš da se ne smije propustiti prilika da se u Italiji proba autentična kuhinja se 100% slažem. Kod nas kao i u Hrvatskoj ima najviše restorana koji nude domaću varijantu italijanske kuhinje, i još bezbroj pizzerija (od kojih se neke usude servirati ketchup uz pizzu). Neki od tih restorana imaju stvarno dobre kuhare i hrana je dobra, ali su još miljama daleko od autentičnosti, a naročito ako se ima u vidu i pravi ambijent.
Ja zapravo neću nikad zaboraviti svoj prvi talijanski obrok, mada je to bila obična piizza u šminkerskoj Bologni.

Bas mi se svidja recept i ova poslijednja fotka. A Rim i klopa su posebna prica... jednom davno sam stopirala do Rima i provela tamo mjesec dana prodavajuci svoje slike po sajmovima. Dobra stara vremena :)

Volim svako tijesto ma u kom obliku bilo, ova tvoja focaccia bi mi sigurno dobro sjela. I ne samo meni, što je važnije:)