Super si dočarala neka stara vremena putovanja vlakom. Recept mi se jako sviđa, upravo zbog gljiva i mislim da je to uz zelenu salatu jako fino jelo.

Meni je asocicija na putovanje vlakom, pohani piceki u limenoj kutiji na polasku, a na povratku, ono što smo dobili od domačina, obično kobase.

Inače jako vilom ove mesne "rolade", kao Wellington i sl. pa čak i onu faširanu s jajima... obično se prvi dan jede toplo, a drugi hladno, i još mi je bolja. A ovo s gljivama mi je otkriče, tome se jako veselim, samo od kud ti trubače?

ja dok putujem ne volim baš jesti, grickam nešto slano, komad focacce ili tako nešto jednostavno, ali sendviče ne volim nikako. Prijateljica mi je pričala kako je njena baka uvijek nosila pečeno pile na put vlakom, čak i kad bi krenula odmah iza ručka, čim bi sjela u vlak morala je navaliti na hranu.
Rijetko pravim štruce, jer djeca nisu baš ljubitelji mljevenog mesa ni u kojem obliku, iako sam sigurna da je ovo fini i zanimljiv recept.

uh, ovo djeluje izvrsno!

Ah dobra stara vremena kada su ljudi putovali vlakovima, razgovarali i sklapali i prijateljstva i poznanastva. I ja bih dok sam putovala vlakovima odmah ogladnila. Međutim, danas najčešće putujem autom ili autobusom a vožnju tim sredstvima uopće ne podnosim pa tako niti jedem išta osim slanih štapića.
Sviđaju mi se ove tvoje štruce i pa i ova a kako i ne bi sa ovakvim sastojcima!

Ja imam sećanje na tople sendviče koje je mama uvek vadila čim uđemo u autobus i krenemo put njenih ili tatinih. Sedneš i jedeš a bus još nije ni krenuo. Sad mi je jasno da je žena ustajala mnogo pre nas, pozavršavala sve po kući sve spakovala, obukla, pa dok se stigne u autobus njoj bi to bio odmor, i zaista vreme za doručak.

Obožavam ovakve rolnice sa mesom, a punjenja mogu biti razna. Vidim da su sveže pečurke u pitanju. Obično ih dinstam , ali vidim da i ne moram.

Ej Dunja, znala sam da ćeš odmah primjetiti gljive. Dakle, trubače sam još ranije lijepo osušila i prema potrebi ih vratim "u život" i koristim jer daju posebnu aromu.

He he, tocno znam o cemu pricas sto se tice konzumacije hrane u vlakovima, naime, kad sam bila mala mama nas je uvijek vodila kod bake u Podravinu putnickim vlakom. Voznja je trajala preko dva sata i vlak je stajao na stanici svakih 10 minuta, onda mozes misliti koliko je tu hrane bilo i sto se sve jelo. Niti ja se vise ne vozim vlakom, ali mislim da niti nema vise toga. Ja obavezno moram neto jesti dok putujem, tako mi vrijeme prije prodje:) Rolada je odlicna, svidja mi se nadjev, mada cu morati izbaciti gljive radi starijeg sina, a mozda ih smiksam pa ga i zeznem. Ionak nema pojma sto sve pojede dok mu smuckam nesto sto ne voli:)

Nisam putovala vozom od '85., ali sam putujući sa mojima na more, već kod Bubanj Potoka (prva naplatna rampa u Beogradu)šuškala po torbi tražeći da jedem. Sada to moje dete radi. Ovo jelo je odlično, baš ću da ga probam, doduše sa nekim drugim pečurkama, jer trubače ne znam.

Volim kako si izvela ovu varijantu sa mesom :)Jedna od mojih zelja na mom Bucket lsit je putovanje Orien Expresom.Mada nameravam da cim imam prilike odem sightseeing vozom do Wellingtona(Znas onaj voz sa ogromnim prozorima):)

Recept je za svaku pohvalu, jeste da je (pre)kaloričan, ali je i ukusan zbog tih finih i vjerujem lijepo ukuomponovanih sastojaka i aromatičnih začina.
Ja sam u životu samo dva puta putovala vozom. Jednom Olimpikom iz Sarajeva za Beograd i jednom iz Zagreba za Budimpeštu (i iznenadila se nevjerovatno jeftinom kartom za prvi razred). Niko nije jeo...Ali se sjećam ekskurzija iz školskih dana, pa i odlazaka na izlet kada bismo odmah čim bi izašli iz grada vadili sendviče.
Ne znam da li si gledala, ali naki dan je na HRT bio prilog u nekoj emisiji o vagon restoranima i gastronomskoj ponudi u njima. Vjerujem da ljudi još uvijek više vole pojesti ono što si sami spakiraju, a u restoran odlaze na kafu i piće kupuju sa kolica 8mada je barem duplo, ako ne i 2,5 puta skuplje nego u prodavnici).

Ja sam do danas, od studija, samo na relaciji do Zgb-a i natrag proputovala više od 213000km! Vozila sam se svakakvim vlakovima, od vrlo modernih, preko egzotičnih (Egipat) do onih banderaša (stane kod svake bandere). Neprocjenjivo iskustvo ljudskog ponašanja i komunikacije:)))

Fina, fina!

Sada si me limenom kutijim i tvrdo kuhanim jajima sjetila na naša putovanja na more sa bakom i dedom. Mi smo putovali autom a ne vlakom ali lijepo se sjetiti. Štruca super izgleda.

Mi i sada kada negde putujemo (uglavnom autobusom) cim krenemo, vadimo sendvice... Pogotovo moja seka. :)
Ova struca bi fino dosla, stvarno... :)

Olá amiga, tudo bem?
Quanto tempo!
Beijos!

Nisam se baš često vozila vlakom, ali uglavnom iz filmova i knjiga pamtim slike razmotavanja hrane u kupeu i to mi je uvijek nekako drago i simpatično.
Štruca mi se jako sviđa, volim ove kombinacije mesa i tijesta, uz ostale sastojke i začine koje si stavila sigurno je jako ukusna !